Вести

Лозница невероватна, Врање 1957 први финалиста

Рукометаши Лознице ће дуго памтити данашњи датум. Играчи Милана Недељковића су одржали час рукомета до сада непораженој екипи Гоч Меркура где су однели победу 30:25 (20:13) и тако продужили серију. Мајсторица ће се играти у Врњачкој Бањи где ће домаћин бити велики фаворит за улазак у финале. Од самог почетка играчи са запада Србије су наметнули свој ритам и нису ни у једном тренутку дозволили гостима да поведу. На почетку је било 5:2 а затим се гости полако враћају и сманују на 8:7. У 20. минуту Лозничани играју у свом ритму и долазе до 13:8. Од тог тренутка играчи Слободана Јокановића немају лек за распуцану екипу која је највеће изненађење лиге и на одмор се иде са 20:13. Сјајно играју и у другом полувремену и одржавају високу предност. У 51. минуту је већ званично припала победа домаћину јер је водио 28:23. Покушали су гости да смање заостатак али једноставно није ишло. Код гостију је Стефан Миљковић уписао 5 голова док је домаћина до велике победе водио Немања Подрашчић са 8 голова. За играча утакмице проглашен је капитан Немања Марјановић који је на голу био нерешива енигма за екипу из Врњачке Бање.
Управо је Немања Подрашчић прокоментарисао ову сјајну утакмицу за Рукометни Журнал: Пре свега желим да се захвалим противничкој екипи на фер и коректној игри. Похвалио бих своје саиграче за овакву борбу. Ми смо овде били аутсајдери и ово даје велику драж. Од самог почетка смо наметнули свој ритам и показали да смо у овом тренутку бољи противник. Чекамо хладне главе утакмицу у Врњачкој Бањи. Нећемо се предати али знамо да ће бити јако тешко. Нека бољи победи!
Врло занимљиву утакмицу смо гледали у Краљеву где је Металац у оквиру 2. утакмице дочекао Врањe 1957 и надао се да може да продужи серију. Ипак играчи Александра Радосављевића су одиграли сјајну утакмицу и поразили домаћина са 27:31 (14:12). На самом почетку је Металац деловао сјајно и моги у хали су га видели као победника. У пар наврата су гости са југа Србије имали предност (7:8, 7:9, 8:9, 8:10, 9:10) али се Врањанци брзо враћају у утакмицу. Ипак нови налет прави домаћин и на одмор иде са 14:12. Одлични су били играчи Николе Марковића и у другом полувремену када су водили са 16:13 а затим поново несхватљив пад.  У 44. минуту Врање 1957 је консолидовало своје редове и повело са 20:21. Од тог тренутка Металац нема “лека” за распуцане госте и на крају бележи пораз 27:31 где Врањанци иду у финале. Најефикаснији је код домаћина био Немања Алексић са 6 голова док је госте до победе вукао Марко Иванчевић са 9 голова. За играча утакмице заслужено је проглашен голман Врања 1957 Младен Шапањевић који је био нерешива енигма за Краљевчане. 
Играч Врања 1957 Стефан Павловић је након пласмана у финале за Рукометни Журнал рекао:
Па била је тешка утакмица. Од самог старта домаћи су показали велику вољу и жељу, водили су од самог старта и на полувремену заслужено водили 2 разлике. Међутим ми смо показали карактер и показали смо да смо тим. Успели смо да преокренемо у нашу корист у 45. минуту и на крају заслужено славили.